Početna / Novi Ja / Zdravlje i stres
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

Zdravlje i stres

Sve re­ak­ci­je or­ga­ni­zma pod stre­som uti­ču na zdra­vlje.

Srce i kr­vo­tok
Srce je u sva­koj stre­snoj si­tu­a­ciji preko si­ste­ma ne­ra­va i hor­mo­nal­nog kom­plek­sa po­zva­no na uz­bu­nu i ono po­ja­ča­va svo­ju funk­ci­ju – pum­pa­nje krvi. Tako do­la­zi do po­ve­ća­nja krv­nog pri­ti­ska. Usled tih pro­me­na, srce je pri­mo­ra­no da odr­ža­va brži ri­tam, brži od nor­mal­nog. Srce sla­bi, ako su ova­kve pri­li­ke po­sta­le uče­sta­la po­ja­va.
Hor­mo­ni koje endokrine žlezde u stre­snim si­tu­a­ci­ja­ma luče u krv ima­ju funk­ci­ju da mo­bi­li­šu ho­le­ste­rol i ma­sno­će da mi­ši­ći mogu do­bi­ti ne­op­hod­no potrebnu ener­gi­ju. Kada se šok koji oče­ku­je­mo ipak ne do­go­di, ne­u­po­tre­blje­ni ho­le­ste­rol i ma­sno­će ta­lo­že se u ar­te­ri­ja­ma što sigurno do­vo­di do po­ja­ve ar­te­ri­o­skle­ro­ze.
Ovaj splet unu­tra­šnjih či­ni­la­ca može da pro­u­zro­ku­je upa­lu plu­ća ili sr­ča­ni udar.

Sa­vre­me­ni fak­tor ri­zi­ka
Iako je stres naj­u­ti­caj­niji ra­zor­ni či­ni­lac u bo­le­sti­ma kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma, svi ostali či­ni­o­ci su prak­tič­no po­ve­za­ni sa stre­som. Neki su ne­po­sred­no ve­za­ni za stres, na pri­mer: po­ve­ća­nje ho­le­ste­ro­la u krvi, po­ve­ća­nje krv­nog pri­ti­ska; dru­gi uti­ču na nje­go­vo po­ja­vlji­va­nje, kao što je po­tro­šnja al­ko­ho­la ili ner­vo­zni tem­pe­ra­ment.
Pre­ma tome, stal­ni stres može po­ve­ća­ti ne­po­sred­no ili po­sred­no opa­snost koja pre­ti od kar­dio-­va­sku­lar­nih bo­lesti.

Bo­lo­vi u gla­vi
Mi­gre­na je je­dan dru­gi pro­blem cir­ku­la­ci­je usko po­ve­zan sa stre­som.
Mi­gre­ne su re­zul­tat su­ža­va­nja krv­nih su­do­va koji na­pa­ja­ju mo­zak. Ovom fe­no­me­nu mo­že­mo do­da­ti i otrov­ne he­mij­ske sup­stan­ce koje na­dra­žu­ju ner­vne za­vr­šet­ke i po­ve­ća­va­ju bol. Po­red bola, oso­ba koja ima mi­gre­nu pati od pre­o­se­tlji­vo­sti i eks­trem­no je ose­tlji­va na buku i sve­tlost.

Di­ge­stiv­ni apa­rat
Ceo di­ge­stiv­ni apa­rat pod­vrg­nut je uti­ca­ju emo­ci­o­nal­nih sta­nja.
Kome se još nisu osu­ši­la usta kada je bio upla­šen?
Stres uti­če i na jed­njak. U stre­snoj si­tu­a­ci­ji mi­ši­ći koji ga okru­žu­ju se zgr­če što ote­ža­va, ili čak one­mo­gu­ća­va va­re­nje hra­ne. U od­re­đe­nim kri­znim ži­vot­nim pri­li­ka­ma svi smo ose­tili kao da su se po­ja­vi­li neki čvo­ro­vi u že­lu­cu. Na ovaj or­gan po­seb­no uti­ču strah ili stres. Sa jed­ne stra­ne že­lu­dac ša­lje mo­zgu sig­na­le da ne želi više hra­ne. Gu­bi­tak ape­ti­ta je če­sta po­ja­va u pri­li­ka­ma is­pu­nje­nim emo­ci­ja­ma. Sa dru­ge stra­ne, u pri­li­ka­ma po­ja­ve besa, gor­či­ne, ljut­nje, u že­lu­cu se luče ki­se­li­ne i en­zi­mi koji na­pa­da­ju i ošte­ću­ju nje­go­vu slu­zo­ko­žu što omo­gu­ća­va po­ja­vu či­re­va. Kada se radi o po­ja­vi de­pre­si­je ili bez­na­đa, krv si­la­zi u pre­deo že­lu­ca i sma­nju­je nje­gov pri­rod­ni za­štit­ni nivo, pro­u­zro­ku­ju­ći po­ja­vu čira.
Pan­kre­as ta­ko­đe trpi pod uti­ca­jem stre­sa koji ote­ža­va pro­ce­se u žuči i ovoj  žlezdi, što može do­ve­sti do upa­le tih or­ga­na.
Stres uti­če na pro­me­nu pe­ri­stal­tič­kih pro­ce­sa u cre­vi­ma što do­vo­di do po­ja­ve či­re­va na nji­ma. Iri­ta­ci­je slič­ne sto­mač­nim či­re­vi­ma ta­ko­đe se mogu po­ja­vi­ti u crev­nim ka­na­li­ma, ali uz dru­ga­či­je simp­to­me.
Evo ne­ko­li­ko di­ge­stiv­nih bo­le­sti po­ve­za­nih sa stre­som:
– čir na dva­na­e­sto­pa­lač­nom cre­vu (bo­lest di­ge­stiv­nog apa­ra­ta koja je u bli­skom od­no­su sa stre­som),
– gr­če­nje de­be­log cre­va,
– na­dra­žlji­vost de­be­log cre­va ili nje­go­vo gr­če­nje.
Le­če­nje ovih bo­le­sti može biti uspešno samo u slu­ča­ju kada je pra­će­no kon­tro­lom stre­sa.

Imu­no­lo­ški si­stem
Dr Bar­trop je 1977. sa svo­jim ti­mom is­tra­ži­va­ča prvi uo­čio vezu koja po­sto­ji iz­me­đu stre­sa i imu­no­lo­škog si­ste­ma. Upo­re­dili su gru­pu lju­di, koji su već šest sed­mi­ca bili udov­ci sa gru­pom lju­di čije su ka­rak­te­ri­sti­ke i go­di­šte bili slič­ni, osim što nisu iz­gu­bili vo­lje­nu oso­bu.
Kli­nič­kim is­pi­ti­va­njem usta­no­vili su da udov­ci ima­ju ma­nje lim­fo­ci­ta T1 nego dru­ga gru­pa.
Po­tom su is­tra­ži­vali dru­ge slu­ča­je­ve sla­blje­nja od­bra­ne u pe­ri­o­du stre­sa.
Dr Dže­mot (Jem­mott) je do­ka­zao da stu­den­ti sto­ma­to­lo­gi­je ima­ju ma­nji nivo an­ti­te­la za vre­me stre­snih pe­ri­o­da u toku škol­ske go­di­ne.
Dru­ga is­tra­ži­va­nja koje je vo­di­la »Kings Col­le­ge Ho­spi­tal« u Lon­do­nu po­ka­za­la su na jed­noj gru­pi žena evo­lu­ci­ju raka doj­ke u pe­ri­o­du od pet go­di­na. Po­ka­za­no je da je na­pre­do­va­nje bo­le­sti za­vi­si­lo od psi­hičkih re­ak­ci­ja žena pre­ma di­jag­no­zi. Kod žena koje su uspe­le da se uz­dig­nu iz­nad si­tu­a­ci­je u ko­joj su se na­šle i ima­le po­zi­ti­van po­gled na ži­vot i nadu, rak doj­ke spo­ri­je je na­pre­do­vao nego kod dru­gih.

Psi­ho­so­mat­ski po­re­me­ća­ji
Pod po­re­me­ća­ji­ma ili psi­ho­so­mat­skim bo­le­sti­ma sma­tra­mo bo­le­sti koje se or­gan­ski ma­ni­fe­stu­ju, a psi­hič­kog su po­re­kla kao što je stres ili dru­ga ne­ga­tiv­na men­tal­na sta­nja.
Prak­tič­no svi vi­tal­ni te­le­sni or­ga­ni mo­gu se di­rekt­no ili in­di­rekt­no naći pod uti­ca­jem emo­ci­o­nal­nih sta­nja. Zbog toga je li­sta psi­ho­so­mat­skih bo­le­sti du­gač­ka, kao što mo­že­mo vi­de­ti iz ta­be­le (Psi­ho­so­mat­ske bo­le­sti).
U stva­ri ne bi bilo is­prav­no mi­sli­ti da je stres je­di­ni uzrok ovih bo­le­sti. On može ima­ti pre­su­dan uti­caj u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma, ali uglav­nom de­lu­je kao ote­ža­va­ju­ći či­ni­lac, kao či­ni­lac koji po­kre­će po­ja­vu bo­le­sti kod oso­ba koje ima­ju sklo­no­sti ka nji­ma. Bez stre­sa, ta bo­lest ne bi se ni po­ja­vi­la.
Mo­gu­će je po­sma­tra­ti na­sta­nak bilo koje od tih bo­le­sti i bez uti­ca­ja stre­sa.

Psihosomatske bolesti

Kožne Pokretački aparat Disajni aparat Genitalno urinarne Endokrine Neuroze Bolest očiju
Opadanje kose  

Bol u leđima

 

Astma

 

Bol u vagini

Bolest tiroidne žlezde  

Nespokojstvo

 

Konjuktivitis

Akne Mišićni grčevi Alergije Nemoć Gojaznost Slabost
Čirevi Reumatizam Bronhitis Predmentrualni sindrom Bol u mišićima
Osip Bolna mokrenja Tikovi
Ekemi
Psorijaza

Preuzeto iz knjige „Život bez stresa“, autor: Prof. Dr. Sci. Julian Melgosa

OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij