Početna / Novi Ja / Uzroci stresa
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

Uzroci stresa

Potpuna analiza stresa pokazuje, da se u njegovom nastajanju uglavnom pojavljuju dva činioca, najpre spoljni uslovi (okruženje,posao, porodica, škola), a zatim se pojavljuje stres koji osoba sama izaziva (svojim načinom rešavanja problema, svojom ličnošću, svojim temperamentom, ličnom disciplinom).
Sve zavisi od fizičkog i mentalnog zdravlja pojedinca.
Izvor stresa može biti spoljašnjeg i unutrašnjeg porekla.
Kada su spoljni činioci iz okoline ekstremno jaki i najčvršće osobe mogu patiti od stresa. Sa druge strane, ako je neka osoba psihički preosetljiva, čak i najmanji stres može značajno uticati na nju.
Spoljna agresija
Iz­me­đu ze­mljo­tre­sa ili rata i či­nje­ni­ce da smo iz­gu­bili ključ ko­jim otva­ra­mo ula­zna vra­ta, po­stoji pre­gršt do­ga­đa­ja koji stre­sno de­lu­ju. Neki do­ga­đaji su tra­gič­ni, neki ne­la­god­ni, ali svi uti­ču na stva­ra­nje ili po­ve­ća­nje uti­ca­ja stre­sa.
Evo ne­ko­li­ko stre­snih pri­li­ka:
Tra­u­mat­ska is­ku­stva
Pri­met­ni efek­ti stre­sa po­ja­vljuju se kod oso­ba koje su ne­posred­no pre­ži­ve­le neko tra­u­matsko is­ku­stvo. Npr. pri­rod­ne kata­stro­fe (ze­mljo­tre­si, ura­ga­ni, po­pla­ve…) ljud­ske ka­ta­stro­fe (rato­vi, ne­sre­će, nu­kle­ar­na pu­stoše­nja, po­ku­šaji sa­mo­u­bi­stva, agre­si­je, si­lo­va­nja…). Sva ova is­ku­stva stva­ra­ju sna­žan stres za vre­me i po­sle do­ga­đa­ja.
Žrtve koje pre­ži­ve ta is­ku­stva pro­la­ze kroz tri stre­sne faze:
– Naj­pre od­su­stvo bilo ka­kve re­ak­ci­je (oso­ba iz­gle­da kao da nije pri­sut­na, kao da nije sve­sna do­ga­đa­ja).
– Za­tim od­su­stvo lič­ne ini­ci­ja­ti­ve čak i za jed­no­stav­ne po­du­hva­te, ali mo­že da sle­di uput­stva koja pri­mi.
– Na kra­ju oso­ba ula­zi u fazu ne­spo­koj­stva, stra­ha u kome po­no­vo u mi­sli­ma pre­ži­vlja­va te pri­li­ke u ha­lu­ci­na­ci­ja­ma ili ko­šma­ri­ma, može čak da iz­ra­zi ve­li­ko ose­ća­nje kri­vi­ce, jer je pre­ži­ve­la tra­ge­di­ju u ko­joj su dru­gi lju­di iz­gu­bili ži­vot.
Stre­sni do­ga­đa­ji
Ne­ga­tiv­ni do­ga­đaji uzroč­ni­ci su ve­li­kog stre­sa. Me­đu­tim, po­zi­tiv­ne pro­me­ne npr. una­pre­đe­nje na po­slu sa po­ve­ća­njem pla­te ta­ko­đe stva­ra­ju do­bru dozu stre­sa.
To­mas Holms i Ri­čard Rahe (Tho­mas H. Hol­mes i Ric­hard H. Rahe) stvo­ri­li su jed­nu li­stu si­tu­a­ci­ja koju su na­zva­li »Le­stvi­ce dru­štve­nog ujed­na­ča­va­nja«. Stre­sni do­ga­đaji kla­si­ra­ni su na osno­vu obi­ma stre­sa koji su pro­iz­ve­li: od na­ja­čeg – smr­ti brač­nog dru­ga, do naj­sla­bi­jeg – ma­nje po­se­ko­ti­ne.
U že­lji da na­či­ne tu le­stvi­cu, ovi na­uč­ni­ci ana­li­zi­rali su hi­lja­de ljud­skih od­no­sa, ko­ri­stili le­kar­ske ana­li­ze, da bi mo­gli da od­re­de do­ga­đa­je koje lju­di sma­tra­ju naj­stre­sni­jim. Oni su da­va­li nu­me­rič­ke vred­no­sti tim is­ku­stvi­ma. Lju­di i žene, njih 394, raz­li­či­tog go­di­šta i dru­štve­nog sloja, nu­me­rič­ki su pro­ce­nji­va­li si­tu­a­ci­je koje su iza­zva­le naj­vi­še stre­sa u nji­ho­vom ži­vo­tu. Ova dva na­uč­ni­ka od­re­dili su ska­lu od 43 stre­sna is­ku­stva.
Ka­kva god da je po­seb­na li­sta sva­kog či­ta­o­ca, zna­čaj­na je či­nje­ni­ca da su neki do­ga­đaji uzroč­ni­ci ja­čih stre­so­va od dru­gih. Ako smo upo­zo­re­ni na njih, bo­lje ćemo se pri­pre­mi­ti da ih savla­da­mo.
Sva­ko­dnev­na ne­za­do­volj­stva
Ako se u ži­vo­tu jed­ne oso­be umno­ža­va­ju mali do­ga­đaji i ako im ona po­kla­nja mno­go pa­žnje, mogu na­stu­pi­ti te­ške si­tu­a­ci­je ne­pod­no­šlji­vog stre­sa, pod­jed­na­ko tra­gič­ne, kao da je bila pod uti­ca­jem ja­kog stre­snog či­ni­o­ca.
Me­đu­tim, po­je­din­ci mogu po­ka­za­ti zna­čaj­ne raz­li­ke u re­a­go­va­nju na do­ga­đa­je. Na pri­mer, neke oso­be rade te­ške po­slo­ve i sko­ro ni­ka­da nisu pod stre­som; dru­ge oba­vlja­ju lake po­slo­ve i lako pot­pa­da­ju pod uti­caj stre­sa.
Fi­zič­ka i dru­štve­na oko­li­na
Sve što nas okru­žu­je može nam na­tu­ri stres, ja­čeg ili sla­bi­jeg in­ten­zi­te­ta. Jed­na pro­sto­ri­ja či­sta, ured­na, do­bro opre­mlje­na, mir­na, sa od­go­va­ra­ju­ćom tem­pe­ra­tu­rom, po­ma­že nam da iz­beg­ne­mo stres. Čist va­zduh, sve­ža voda, ras­ko­šna ve­ge­ta­ci­ja, mi­ni­mum buke, pro­stor bez ika­kve gu­žve, do­pri­no­se da se lak­še opu­sti­mo.
Na ža­lost, pro­seč­ni sta­nov­nik naše pla­ne­te su­o­čen je sa ve­li­kim ra­stom sta­nov­ni­štva (pre­na­se­lje­nos­ću), za­ga­đe­njem (va­zdu­ha, vode, hra­ne), eko­nom­skim te­ško­ća­ma i če­sto ne­pod­no­šlji­vom bu­kom.
Buka
Pre­te­ra­na buka u mno­gim slu­ča­je­vi­ma pred­sta­vlja iz­vor stre­sa. U jed­noj ne­dav­no spro­ve­de­noj an­ke­ti u Ma­dri­du, oso­be koje su uče­stvo­va­le na kon­fe­ren­ci­ji o stre­su sta­vi­le su buku na peto me­sto iz­me­đu zna­čaj­nih iz­vo­ra stre­sa, po­sle lič­nih, po­slov­nih zdrav­stve­nih, fi­nan­sij­skih pro­ble­ma.
Buka se može na­go­mi­la­va­ti i stalno pro­u­zro­ko­va­ti:
– umor,
– raz­dra­žlji­vost,
– ne­sa­ni­cu,
– gla­vo­bo­lju,
– mi­šić­nu na­pe­tost.
– sim­pto­me koji su po­ve­za­ni sa stresom.
Život­ni pro­stor
Život­ni pro­stor je usko po­ve­zan sa ži­vot­nom sre­di­nom. U svo­jim od­no­si­ma sa dru­gi­ma odr­ža­va­mo fi­zič­ku raz­da­lji­nu ogra­ni­če­nu onim što zo­ve­mo lič­ni pro­stor, raz­mak. Taj pro­stor va­ri­ra od kul­tu­re i ste­pe­na tih od­no­sa.
Za­što ova društvena pra­vi­la po­sto­je, ka­da ih niko ni­ka­da nije na­pi­sao ni na­re­dio?
U dru­štve­nim od­no­si­ma ljud­sko biće mora da na­pra­vi dis­tan­cu koja za­vi­si od ste­pe­na in­tim­no­sti sa sa­go­vor­ni­kom. Radi se o ne­vi­dlji­voj za­šti­ti koja nam, kada je po­štu­je­mo, pru­ža ose­ća­nje si­gur­no­sti. Pre­ko­ra­če­nje te li­ni­je pred­sta­vlja tre­nut­ni stres.
Preuzeto iz knjige „Život bez stresa“, autor Prof. Dr. Sci. Julian Melgosa
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij