Početna / Novi Ja / U porodičnom krugu protiv stresa
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

U porodičnom krugu protiv stresa

Par se može broj­ča­no uve­ća­ti do­la­skom dece ili pri­su­stvom dru­gih čla­no­va po­ro­di­ce: dede i babe, koji for­mi­ra­ju bo­ga­tiji i ra­zno­vr­sniji skup.
Zbog toga se pro­ble­mi ve­za­ni za po­ro­dič­ni ži­vot mogu kom­pli­ko­va­ti. Ali uz mi­ni­mal­no pla­ni­ra­nje i na­por, dom može biti pra­vo sklo­ni­šte, pri­jat­no za sve svo­je čla­no­ve.
Na taj na­čin, raz­vi­ja­ju­ći sklad u svo­joj po­ro­di­ci, psi­ho­lo­ški ja­ča­mo sva­kog čla­na i uče­stvu­je­mo u ujed­na­če­ni­jem, so­li­dar­ni­jem i hu­ma­ni­jem dru­štvu.
Evo ne­ko­li­ko sa­ve­ta koji su po­ka­za­li svo­ju ko­ri­snost u na­po­ri­ma uči­nje­nim za bo­lji po­ro­dič­ni ži­vot.
–  Načini­mo od svog doma pri­vlač­no me­sto. Ovde ne obra­ća­mo pa­žnju na ma­te­ri­jal­ne uslo­ve, već na dom kao oazu, za­klon. Da bi se čla­no­vi po­ro­di­ce ugod­no ose­ća­li, mo­ra­ju znati da su pri­hva­će­ni i vo­lje­ni. Ve­ći­na lju­di ne mora se na svom po­slu ili u dru­štvu sma­tra­ti uče­sni­ci­ma, ali u svom domu to mogu. Deca, mla­di i sta­ri često kažu: »Kod kuće sam vo­ljen, pri­hva­ćen, niko mi se ne ruga, niko mi ne za­me­ra zbog mo­jih mana. Kod kuće se ose­ćam ko­ri­snim, va­žnim, opu­šten sam. Ra­du­jem se po­ve­re­nju svo­jih bli­žnjih, tu se naj­bo­lje od­ma­ram i pot­pu­no sam sre­ćan.«
Svom domu mo­ra­mo po­sve­ti­ti vre­me­na i na­po­ra. Po­ro­dič­na slo­ga ne može se spon­ta­no ostva­ri­ti. Da bi to bilo iz­gra­đe­no svi čla­no­vi po­ro­di­ce, a po­seb­no otac i maj­ka, mo­ra­ju ži­ve­ti u po­ro­dič­noj sre­ći. Neki ro­di­te­lji sma­tra­ju da gube vre­me kada se igra­ju, ve­se­lo raz­go­va­ra­ju, idu u pri­ro­du ili na sport­ske ak­tiv­no­sti sa svo­jom de­com. Ni­šta nije po­gre­šni­je od toga. Sva­ki tre­nu­tak pro­ve­den sa po­ro­di­com u kra­ćem ili du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du je in­ve­sti­ci­ja za bu­duć­nost.
Mi tre­ba da bu­de­mo pri­mer. Kada se uda­lje od mo­ral­nih prin­ci­pa i osnov­nih nor­mi po­na­ša­nja u po­ro­di­ci, deca u tom slučaju stva­ra­ju si­tu­a­ci­ju koja kod ro­di­te­lja iza­zi­va stres. To je fru­stri­ra­ju­će is­ku­stvo. Ne­moj­te oče­ki­va­ti da ima­te po­slu­šnog sina, ako to vi ni­ste. Ne tra­ži­te od svo­je dece da ne puše, ako vi pu­ši­te. Ne oče­kuj­te da go­vo­re isti­nu, ako vas čuju da sa­go­vor­ni­ku pre­ko te­le­fo­na ka­že­te: »Sada ne mogu, jer sam vrlo za­u­zet…«, a u stva­ri tog tre­nut­ka ni­šta po­seb­no ne ra­di­te. Vaši sa­ve­ti neće uti­ca­ti na njih, ako su su­prot­ni va­šem na­či­nu ži­vo­ta, jedno­stav­no – vaše va­spi­ta­nje je bez­vredno!
Efi­ka­sna ko­mu­ni­ka­ci­ja. Eks­per­ti za od­no­se u po­ro­di­ci sma­tra­ju da je naj­ma­nje 50% pro­ble­ma u domu po­sle­di­ca ne­po­de­sne ko­mu­ni­ka­ci­je. Šte­ta je što, iako ima­ju do­bre na­me­re, mno­ge oso­be jed­no­stav­no stva­ra­ju kri­zne si­tu­a­ci­je samo zato što nisu zna­li da se me­đu­sob­no slu­ša­ju. Po­treb­no je slu­ša­ti, a ne samo čuti.
Ne po­sta­vljaj­mo pre­vi­so­ke ci­lje­ve. Neki ro­di­te­lji su za­do­volj­ni sa­mo onda kada su nji­ho­va deca naj­bo­lja u raz­re­du ili kada po­be­de u sport­skim ili na­uč­nim tak­mi­če­nji­ma u ko­ji­ma uče­stvu­ju. Ta­kav stav pod­jed­na­ko stre­sno uti­če i na ro­di­te­lje i na decu. Ci­lje­vi tre­ba da budu re­al­ni, da se mogu is­pu­ni­ti nor­mal­nim tru­dom i ra­dom, ali ne to­li­ko vi­so­ki da po­sta­nu ne­o­stvar­lji­vi.
Pri­la­go­di­mo se po­tre­ba­ma sva­kog ži­vot­nog doba. Deca se brže me­nja­ju i ra­stu, brže nego što sta­riji to mogu za­pa­zi­ti. De­voj­či­cu koja ima 10 go­di­na ne mo­že­mo uva­ža­va­ti na isti na­čin kao kada je ima­la samo šest go­di­na. Nivo re­zo­no­va­nja, ka­pa­ci­tet ra­zu­me­va­nja, op­šte sa­zre­va­nje, na­la­ze se u stal­nim pro­me­na­ma o ko­ji­ma tre­ba vo­di­ti ra­ču­na. Sa go­di­na­ma, sta­riji se ta­ko­đe me­nja­ju, kao i ostali čla­no­vi po­ro­di­ce: brač­ni drug, ro­di­te­lji, ro­di­te­lji brač­nog dru­ga. Nji­ho­ve po­tre­be i na­čin raz­mi­šlja­nja usa­vr­ša­va­ju se u skla­du sa go­di­na­ma koje pro­la­ze. Us­pe­šan po­ro­dič­ni ži­vot zah­te­va stal­ne kom­pro­mi­se, koje brač­ni dru­go­vi mo­ra­ju stal­no negovati.
Po­de­li­mo svo­ju veru sa po­ro­di­com. Kao što je to već re­če­no, re­li­gi­o­zni ži­vot je či­ni­lac uspe­ha u domu. Od­la­zi­ti na me­sto bo­go­slu­že­nja, raz­mi­šlja­ti, za­jed­no se mo­li­ti, raz­me­nji­va­ti ide­je i is­ku­stva, uči­ti decu du­hov­nim vred­no­sti­ma, znači ja­ča­nje po­ro­dič­nog je­din­stva i zašti­tu od stre­sa.

Preuzeto iz knjige „Život bez stresa“, autor: prof. dr sc. Julian Melgosa

OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij