Početna / Novi početak / Trezvenost
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

Trezvenost

Prema jednom istraži­vanju, 95% Amerikanaca starijih od 90 godina izjavilo je da ne puši, a 88% da ne piju alko­holna pića.

Na naslovnim stranicama poznatih novina nedavno se mogla pročitati vest: Šargarepa može sprečiti rak glave i vrata. Novija istraživanja tvrdila su kako konzumiranje pet do šest šargarepa na dan može sprečiti leukoplakiju – predkanceroznu bolesnu promenu u ustima i grlu.

Moj prijatelj je odmah nabavio aparat koji svežu šargarepu pretvara u sok.

»Koliko soka dobijaš od pet šargarepi?« – upitao sam ga jednog da­na.

Oči su mu zasijale: »O, ja se ne zadovoljavam tom količinom. Zah­valjujući ovom aparatu, dnevno mogu popiti dva do dva i po kilograma šargarepe!«

Da li je to pametno?

Istina je da je povrće važan sastavni deo zdrave ishrane. Isto je tako tačno da ljudi sve više cene njegovu ulogu u sprečavanju bolesti.

Ali dva kilograma šargarepe svakog dana?

Telo mog prijatelja se pobunilo. Njegova koža je poprimila bolesnu žućkastu boju. Bojeći se žutice, požurio je ka lekaru. On mu je objasnio da šargarepa sadrži narandžasto-žuti pigment poznat kao beta-karotin. Telo može preraditi umerenu količinu ove materije, ali preko­merne količine se skladište u jetri, koži i sluzokoži dajući im boju šargarepe.

Da li ga je ovo iskustvo opametilo?

Za kratko vreme. Mi ljudi smo jako znatiželjni. Otkrića koja se sen­zacional­no najavljuju, kao i brza rešenja za složene zdravstvene probleme toliko su primamljiva da su gotovo neodolji­va. Pre priče sa šargarepom moj prijatelj se oduševljavao sa zobenim mekinjama. Na­kon više meseci konzumiranja zobene kaše i čajnih kolutića bio je spreman za promenu svog stava.

Štiti li nas zaista šargarepa od raka?

Šargarepa i drugo žuto voće i povrće bogato je beta-karotinom, materijom koja je uticala na promenu boje kože mog pri­jatelja. Beta-karotin, koji organi­zam pretvara u vitamin A, štiti telo od određenih vrsta raka.

Vitamini se mogu podeliti u dve osnovne vrste — topljive u vodi i topljive u mastima. Vitamini topljivi u vodi (B kompleks i C) ne talože se u telu jer se prekomer­na količina obično ispire preko bubrega.

Međutim, vitamini topljivi u mastima (A, D, E i K) sasvim su drukčije prirode. Višak se ne može ukloniti iz organizma ako ga ne iskoristimo. U velikim količinama vitamin A deluje kao otrov i može uzrokovati glavobolje, bolove u zglobovima, oštećenje kože i gubitak kose. Zbog njegove toksičnosti, zakonom su određene gornje granice upotrebe vitamina A, kao i gornje granice preporučene upotrebe drugih vita­mina topljivih u mastima.

Beta-karotin očigledno nema takva ograničenja. Kad organizam dobije beta-karotin, on može proizvesti toliko vitamina A koliko mu je potrebno, a ostatak koristi na druge načine. To je razlog što se danas u mnogim vitaminskim kapsulama i tabletama vita­min A zamenjuje beta-karotinom.

Ova razlika je važna jer pokazuje kako telo koristi hranu. Vitamini, minerali i druge hranljive materije pojavljuju se u prirodnoj hrani u takvom obliku da ih organizam može iskoristiti. Telo može uzeti onoliko koliko mu je potrebno. Ali kad jednu namirnicu ili hranljivu stvar konzumiramo u većoj količini ili kad hranu prerađujemo po svom naho­đenju, mi možemo narušiti postojeću ravnotežu.

Dakle, beta-karotin je dobar, ali to ne znači što više, to bolje.

Zdrav način života možda neće dospeti na naslovne strane ili stvoriti profitabilna tržišta, ali će uroditi trajnim poboljšanjem zdravlja.

To je teško shvatljivo današnjem svetu. Ljudi gotovo u svemu pre­teruju – jedu previše, piju previše, puše previše, troše previše novca, zabavljaju se previše. Umerenost je jednako toliko nepopularna koliko i pris­tup sveobuhvatnom zdravlju.

Osim toga, mi živimo u društvu koje za sve očekuje brza rešenja i teško prihvata činjenicu da ne postoji trenutno dobro zdravlje. Svaki put kad mediji objave neko novo senzacionalno otkriće o delovanju određene materije, uvek postoji mnoštvo onih koji će to prihvatiti. Jednog lekara, dok je bio savetnik jedne popularne zdravstvene publikacije, često su nazivali novinari. Pokušavali su ga navesti da daje ovakve izjave: »Ako svakog dana pojedete pola kilograma klica alfa-alfe, ojačaćete srce«; »Nekoliko kapsula ko­rena morske trave osiguraće vam dobar noćni san.« Niko nije htio da čuje poruku da je telu zapravo potre­bna razumna, uravnotežena ishrana. Ubrzo je shvatio da čak i onda kada sam im davao vredne tekstove sa opi­som zdravog, uravnoteženog načina života, oni nisu dospevali na udarne stranice niti su uticali na prodaju časopisa (čak ni zdravstvenih) ili otvarali pro­fi­tabilna nova tržišta za zdrave namirnice.

Ljudsko telo je u stanju da dugo vre­mena podnosi ovakve ili onakve viškove – čak i dva kilograma šargarepe dnevno. Ali najvažnija poruka ovog poglavlja jeste da je uravnoteženost, ne samo u hrani koju jedemo, nego u čitavom našem načinu života, ključ za trajno zdravlje i zadovoljstvo.

Ključ leži u uravnoteženosti

»Nikad nisam video osobu koja je umrla od starosti. Tačnije, ne verujem da je iko umro od starosti. Umreti od starosti značilo bi da su se svi telesni organi ravnomerno istrošili samim time što su bili odviše dugo upotrebljavani. To se nikad nije dogodilo. Mi redovno umiremo zato što se neki organ istrošio prerano u odnosu na ostalo telo. Uvek postoji jedan deo koji se prvi istroši i upropasti celi ljudski organizam samo zato što drugi delovi bez njega ne mogu da funkcionišu. Izgleda da je pouka ovakvog načina sagledava­nja stvari u tome da čovek treba da nastoji da podjednako rasporedi stres na čitavo svoje biće.

Ljudsko telo – kao automobilske gume ili tepih na podu – najduže traje kad se svi njegovi delovi troše podjednako.«

Dr. Hans Seyle

Primena

Previše dobrog postaje loše kad je u pitanju vaše zdravlje. Zdrav razum i umerenost učiniće za vas više nego bilo koji proizvod zdrav­stvenog pomodarstva ili čudotvorni lek. Uravnoteženost je ključ za dobro zdravlje – naučite da je primenjujete u svim područjima svog života.

Slučaj preopterećenog direktora prodaje

Marko vodi odeljenje prodaje u jednoj telekomunika­cijskoj kompa­niji. Na poslu je uvek zaokupljen razgo­vorima sa kupcima, motivisa­njem svog tima ili pisanjem izveštaja za zahtevnog šefa. Pritisak nikad ne jenjava. Ako ima klijente sa kojima ide na ručak, naručiće šniclu i salatu. Inače s nogu pojede dvostruki čisburger i pomfrit u obližnjem restoranu »brze hrane«. Ponekad uopšte nema vremena za jelo. Kad se vrati kući, već je noć i on je iscrpljen i razdražljiv. »Osećam se poput isceđenog sunđera«, priznaje. »Nakon posla sve što želim jeste opuštanje pred televi­zorom. Znam da bih trebao da izvršim neke promene u svom načinu života, ali ne znam odakle da počnem.«

Pravilno rešenje

Marko je uveo nekoliko jednostavnih promena u svoju svakodnevnicu. Kao prvo, počeo je na posao da nosi zdravu užinu umesto da svakog dana kupi nešto na brzinu. Tako je počeo da jede više voća, povrća i integralne hrane; smanjio je upotrebu visokokaloričnih sendviča bogatih masnoćama. Kao drugo, Marko i nje­gova supruga sada svake večeri, kada se vrate s posla, idu u brzu šetnju.

Kad su ga upitali da li je vredelo učiniti te promene, Marko se nasmešio. »Osećam se mnogo opuštenije i snažnije. Izgubio sam na težini, a zajednička šetnja postala je nešto čemu se oboje radujemo. Teško je poverovati kako ovakve jednostavne promene mogu drastično uticati na nečiji život.«

 

 

 

OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij