Početna / Zdravlje / Savet lekara / Pušači koji ne puše
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

Pušači koji ne puše

Pasivno pušenje ili izloženost duvanskom dimu, nije samo smetnja nego i opasnost

Pušenjem su ugrožene i osobe koje ne puše ali žive s pušačima ili provode vreme u njihovoj blizini. To su tzv „pasivni“ ili „prisilni“ pušači, ili “pušači po nevolji“. “ Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, među šest miliona ljudi koji umiru zbog pušenja tokom jedne godine, 700.000 je pasivnih pušača.

Dim cigarete ostaje u vazduhu prostorije sledećih osam sati.

Naime, dim cigarete je kombinacija glavne struje dima (dim kojeg udiše pušač), i bočne struje dima (dim koji s vrška cigarete koja gori odlazi u atmosferu) i dima iz druge ruke (second hand smoke), sastavljenog od dima što ga je pušač izdahnuo i bočne struje dima. Dim iz bočne struje je takođe štetan u dužem vremenskom periodu. Izlaganje dimu iz glavne struje se završava kada pušač ugasi svoju cigaretu, ali dim iz bočne struje može da ostane u vazduhu – utičući i na pušače i na nepušače sve dok se oni nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na količinu dima iz bočne struje kojoj je nepušač izložen. Pre svega to je:

  1. Temperatura vazduha u prostoriji u kojoj se puši
  2. Vlažnost
  3. Ventilacija sobe, automobila ili drugog prostora gde se puši
  4. Veličina prostorije
  5. Broj pušača u prostoriji

Duvanski dim iz okoline smesa je bočne struje dima s gorućeg kraja cigarete i dima što ga izdiše pušač nakon inhalacije u svoja pluća. Upravo ta struja može biti još pogubnija za zdravlje, jer se supstance duvanskog dima promene nakon sagorevanja duvana i kontakta s enzimima ljudskih tkiva. Drugim rečima, neke hemikalije iz duvanskog dima postaju kancerogenije kad ih pušač izdahne iz pluća u okolni vazduh. Taj vazduh onda zajedno udišu i pušači i nepušači.

Taj takozvani dim iz druge ruke napada i pušače a posebno nepušače i štetniji je od dima iz glavne struje jer sadrži produkte razlaganja nikotina, 3-5 puta veću količinu ugljen monoksida, 8-11 puta veću količinu ugljen dioksida, 5–10 puta veću količinu kancerogenog benzena, 15–30 puta veću količinu nikla koji je takođe kancerogen, 30 puta veću količinu 2-naftilamina i 31 put veću količinu 4–aminobifenila, s napomenom da su  poslednja dva jedinjenja kancerogena.

Količina ovih hemikalija u vazduhu može biti različita u zavisnosti da li potiču iz glavne struje duvanskog dima ili bočne. Ta razlika nastaje zbog  nepotpunog sagorevanja duvana, što dovodi do veće koncentracije ugljen monoksida, 2-naftilamina, 4-aminobifenila i N-nitrosodimetilamina u hemijskim supstancama nego što je to slučaj kod pušača.

Izloženost duvanskom dimu se može meriti testiranjem pljuvačke (salive) , urina ili krvi na produkte razlaganja nikotina. Najčešće se određuje koncentracija kotinina. Kotinin se stvara kada se inhalirani nikotin iz duvanskog dima razloži u telu.

U jedanom od zaključaka istraživanja (evaluacija neobjavljenih istraživanja od strane kompanije Philip Morris) stoji da je:

  • Dim iz bočne struje bio 4 puta otrovniji  po ukupnom broju čestica
  • Dim iz bočne struje bio 3 puta otrovniji po gramu emitovanog dima (po težini)
  • Dim iz bočne struje bio bio 2 do 6 puta kancerogeniji

Dim koji ostaje nakon što se cigara ugasi zovemo duvanski dim iz okoline (environmental tobacco smoke – ETS). Dim od cigarete ostaje u vazduhu prostorije narednih osam sati.

Postoje opsežni, naučno provereni statistički podaci o zdravstvenim posledicama koje trpe nepušači zbog udisanja duvanskog dima iz druge ruke, pogotovo ako duže vreme borave u zatvorenim prostorijama sa pušačima.

Konobar nepušač u kafiću punom dima udahne za osam sati radnog vremena količinu dima kao da je popušio 36 cigareta. Na svake četiri popušene cigarete u zajedničkoj prostoriji, pasivni pušač dobija količinu štetnih sastojaka dima cigareta kao da je sam popušio jednu cigaretu. Duvanski dim iz okoline sadrži više gasovitih sastojaka, a manje čvrstih čestica, nego dim što ga inhalira sam pušač iz glavne struje  dima.

Američko udruženje pulmologa smatra da dim iz bočne struje može biti opasniji iz dva razloga: koncentracija hemikalija je veća (pošto sagorevaju  na nižim temperaturama) a i čvrste čestice u dimu su manje pa lakše ulaze i prodiru u tkiva u našem telu.

Merenja su pokazala da su i na otvorenom prostoru nepušači na riziku da budu izloženi duvanskom dimu. Nivo sekundarnog duvanskog dima na otvorenom varira i  zavisi od udaljenosti osobe koja ne puši od pušača. Udaljenost veća od 2 metra, generalno smanjuje opasnost od direktne izloženosti duvanskom dimu.

Ako pušite, morate biti svesni da zbog vašeg pušenja ne stradate samo vi, već štetite i svojim najbližima u domu, na poslu ili nekom drugom mestu.

Podela prostora na pušačku i nepušačku zonu a bez fizičke pregrade, otvaranje prozora ili korišćenje filtera za vazduh neće zaštititi ljude od izloženosti duvanskom dimu.

Nepostoji dozvoljeni nivo izloženosti duvanskom dimu koji nije štetan; čak i kratkotrajna izloženost većim koncentracijama duvanskog dima može biti štetna za zdravlje.

Postoji i pušenje iz treće ruke

Nakon što dim nestane vizuelno, da li je rizik nestao? Na primer, ako uđete u sobu u kojoj je neko pušio pre nekoliko dana ili nekoliko nedelja, da li postoji opasnost? Niko nije siguran koliki je to problem, ali ono što je skriveno to je “ dim iz treće ruke „. Mnogi istraživači ukazuju i na ovu opasnost.

Neke od toksičnih čestica prisutnih u duvanskom dimu (kao što su arsenik i cijanid) ostaju u prostoriji u kojoj je neko pušio u dužem vremenskom periodu. Ovo može predstavljati problem. Pomenute čestice lepe se za dlaku kućnih ljubimaca a onda im mi mazimo, ili mi direktno dolazimo u kontakt preko nameštaja. Toksini mogu da se apsorbuju preko kože. Takođe u postupku koji se naziva off-gasifikacija ove čestice mogu ponovo da se nađu u vazduhu u prostoriji.

Sigurno je da je „dim iz treće ruke“ znatno manje opasan od dima iz sredine u kojoj se puši  ali sve dok ne saznamo više, izbegavanje „dima iz treće ruke“ možda i nije loša ideja.

 

Ako vi ili vaš voljeni pušite, saznajte više o štetnim posledicama pušenja i formirajte plan da prestanete danas.

 

Literatura:

  1. Canadian Centre for Occupational Health and Safety. Environmental Tobacco Smoke (ETS): General Information and Health Effects. Updated March 2011. http://www.ccohs.ca/oshanswers/psychosocial/ets_health.html
  2. Hartney, J., Chu, H., Pelanda, R., and R. Torres. Sub-chronic exposure to second-hand smoke induces airspace leukocyte infiltration and decreased lung elastance. Frontiers in Physiology. 2012. 3:300.
  3. Johnson, K. et al. Active smoking and secondhand smoke increase breast cancer risk: the report of the Canadian Expert Panel on Tobacco Smoke and Breast Cancer Risk (2009). Tobacco Control. 20(1):e2.
  4. Kwon, K., Jung, H., Hwang, I., and W. Choi. Evaluation of Bronchiolar and Alveolar Cell Injuries Induced by Short and Long-term Exposure to Sidestream Smoke. Korean Journal of Pathology. 2012. 46(2):151-61.
  5. Marchetti, F. et al. Sidestream Smoke is a Male Germ Cell Mutagen. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States. 2011. 108(31):12811-4.
  6. Olivo-Marston, S. et al. Childhood exposure to secondhand smoke and functional mannose binding lectin polymorphisms are associated with increased lung cancer. Cancer Epidemiology Biomarkers and Prevention. 2009. 18(12):3375-83.
  7. Reynolds, P. et al. Passive smoking and risk of breast cancer in the California teachers study. Cancer Epidemiology Biomarkers and Prevention. 2009. 18(12):3389-98.
  8. Sadri, G., and H. Mahjub. Passive or active smoking, which is more relevant to breast cancer. Saudi Medical Journal. 2007. 28(2):254-9.
  9. Sharma, P., Koawole, A., Core, S., Kajon, A., and K. Excoffen. Sidestream smoke exposure increases the susceptibility of airway epithelia to adenoviral infection. PLoS One. Epub 2012 Nov. 15.
  10. Valenti, V. et al. Sidestream cigarette smoke and cardiac autonomic regulation. International Archives of Medicine. 2013. 6(1):11.
  11. Villablanca A., Pinkerton, K., and J. Rutledge. Maternal and neonatal exposure to environmental tobacco smoke targets pro-inflammatory genes in neonatal arteries. Journal of Cardiovascular Translational Research. 2010. 3(6):696-703.
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij