Početna / Intervjui / Mala žena
OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"

Mala žena

Ispuni vas optimizam kada saznate da postoje ljudi koji nisu sami sebi dovoljni, koji imaju volju, veru i ljubav da svakodnevno čine niz „malih“ stvari, naizgled običnih, ali koje uz malo upornosti mogu da promene sliku sveta. Neopisiv je osećaj kada znate da ste učinili nešto što je nekome ulepšalo dan ili izmamilo osmeh na lice. Kada je Vesnina kuća izgorela do temelja pojavilo se mnogo takvih ljudi, koji nisu bili ni gluvi ni slepi za tuđu nevolju. Od tada, Vesna ne može da miruje. Ljudi sa različitim potrebama su svuda oko nje i njihova patnja joj ne promiče. Ne postavlja pitanje „Ko je moj bližnji?“, jer zna da je to svako čije potrebe postanemo svesni – od gladnog, bosog deteta na trotoaru glavne ulice, do porodice sa sedmoro slatke dečice u trošnoj kućici bez vode i ogreva za zimu. Razgovarali smo sa Vesnom Milekić, predsednicom Humanitarnog udruženja „Ana“. Udruženje postoji od 2009. godine sa sedištem u selu Drenovac kraj Šapca.

Ž&Z: Ima li mnogo ljudi koji su u potrebi danas?
HU „Ana“: U poslednjih nekoliko decenija suočeni smo sa drastičnim porastom siromaštva u Srbiji, a svesni smo i činjenice da se taj trend nastavlja iz godine u godinu. Svima nama poznata je zastrašujuća i poražavajuća statistika koja govori da u našoj zemlji 200 000 dece starosti do 13 godina živi u apsolutnom siromaštvu. Redovno srećem ljude koji žive na rubu egzistencije i nikako ne mogu da se pomirim sa ovakvim stanjem u društvu.

Ž&Z: Kako ste dobili ideju da radite ovako nešto? Odakle ta potreba da pomažete drugima?
HU „Ana“: Mislim da svako od nas, ako se malo više potrudi, može postati svestan potreba svojih bližnjih. Ljudsko srce stvoreno je da saoseća i voli. Nisam mogla da ostanem ravnodušna i pasivna gledajući patnju. Želja da pomognem sugrađanima koji su u potrebi pokrenula me je da osnujem Humanitarno udruženje – HU „Ana“.

Ž&Z: Koji su vaši ciljevi? Na koji način pomažete svojim sugrađanima i onima koji to nisu?
HU „Ana“: Prioritet naše organizacije je organizovanje raznih akcija, humanitarnih izložbi kao i ostvarivanje saradnje sa udruženjima koja razmišljaju i deluju na sličan način. Osnovni cilj je obezbeđivanje hrane, garderobe, sredstava za ličnu higijenu onima koji to sebi ne mogu da priušte. Želim da učinim nešto, da pokrenem i ostale da neguju osnovne ljudske vrednosti koje su potrebne društvu u kom živimo jer će ga učiniti boljim.
Želim u ljudima da probudim humanost, optimizam, saosećanje, brigu za druge i okolinu, entuzijazam… Želim da ih pozovem da zauzmu stav i razviju svest o potrebama socijalno ugroženih lica.
Ž&Z: Recite nam nešto o akcijama koje ste imali? Da li biste nešto posebno izdvojili?
HU „Ana“: Ne bih želela da zvučim neskromno, jer je sve to samo moj mali doprinos. Potreba je mnogo. Možda bih i bila nesrećna kada neke od njih ne bih spomenula. Svi su mi važni, svaki pojedinac. Bilo je tu paketića za Novu godinu, paketa hrane i garderobe… Poslednja akcija bila je prodajna, humanitarna izložba slika. Mnogo divnih, talentovanih slikara odazvalo se mom pozivu i poklonilo svoje slike. Od prodanih slika kupili smo ogrev za porodicu sa sedmoro dece.

Ž&Z: Kako se osećate u svemu tome, kako to utiče na Vas?
HU „Ana“: Ne možete širiti ovakve vrednosti ako ih prvo ne negujete u sebi. Osoba sa pravilnim načinom razmišljanja i delovanja živi u skladu sa samim sobom i okruženjem. Tu postoji pozitivna povratna reakcija i ona je jedan od razloga koji bi trebalo da pokrene svakog pojedinca da postane aktivni član svoje zajednice i društva.
Veoma sam srećna što sam svojim ličnim primerom dokazala da pojedinac svojim radom u društvu i socijalnom interakcijom, nezavisno od finansijskih sredstava i društveno-političkih okolnosti, može da pokrene i učini nešto. To mi daje dodatnu motivaciju da nastavim svoju borbu u kojoj nije važno da li si na strani većine, nego da li si na pravom putu.

Ž&Z: Može li se reći da saosećanje i akcija na koju nas ono pokreće ima pozitivan uticaj na nas i naše zdravlje?
HU „Ana“: I te kako. Humanitarnim radom mi razvijamo svoje duhovne, psihičke i fizičke sposobnosti i kada ste deo nečeg takvog osećate se srećno, zadovoljno, ispunjeno, korisno i fizički zdravo. Unutrašnji mir i sreća imaju veliki uticaj na naše psiho-fizičko zdravlje.

Ž&Z: Šta biste savetovali našim čitaocima, kakvu biste im poruku ili možda poziv uputili?
HU „Ana“: Da biste se bavili humanitarnim radom morate naučiti da ne delite ljude i da ih volite onakve kakvi jesu, bez bilo kakvih predrasuda i osuda. Morate biti osoba koja doživljava probleme društva i pojedinaca i spremna je da se sa njima suoči. Morate da naučite da se saživite sa nečijim problemom, kao da je vaš lični, i da na takav način i reagujete, naravno, u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima. Naučite da delite ljubav i osmehe gde god vam se pruži prilika i gde god za to postoji potreba. Na žalost, živimo u društvu gde je empatija gotovo iskorenjena. Verujte u to da mala dela sa puno ljubavi mogu pokrenuti lavinu pozitivnih promena u društvu. „Smisao života je pronaći svoj dar, a svrha života je darovati ga.”
Za sebe volim da kažem da sam mala žena, koja se usudila da misli veliko i svojom glavom, ali i da deluje, na svoj način. Sve što želim je da održim ravnotežu duha, duše i tela i nastavim još efikasnije, kvalitetnije i pozitivnije da delujem, ali da pri tome ostanem uvek samo jedna mala žena.

Ž&Z: Dobroti drugih ljudi možemo se diviti i oni mogu biti naš uzor, ali nas same to neće učiniti boljim sve dok ne postanemo svesni odgovornosti da postoji uloga koja pripada nama. Učinite nešto za nekoga u potrebi, jer to možda niko drugi neće učiniti umesto vas. Možda ne možete da uradite mnogo, ali vaše malo nekome može biti sve.

„Nikakva otkrića, nikakav napredak, nikakva znanost već odavno ne vode računa o tome da li negde postoji jedno nesrećno dete.“ Albert Anštajn

OnLine kurs "Zdravlje u vašim rukama"
Prikaži
Sakrij